papirni zmajevi...
nisam te trazila nisi me trazio a opet smo se nasli u kovitlacu ludila na prasnjavom drumu izmesteni od svega sto se zove zivot
odlazili vracali se vezani ogromnim nevidljivim brodskim kanapom bez broda
boleli svesno i nesvesno duvali u jedra i u more plutali izranjali i opet porinuli
smejali se suncu i sa njim crtali snove po pesku i poklanjali ih vetru da ih nosi negde gde mozda postanu stvarnost
distancirani i nikad blizi nikad na kozi duboko pod njom
u oluji izgubljeni razbacani krvavi i prasnjavi baceni obrisani nevidljivim tragom utisnuti.
2 Komentari |
0 Trekbekovi
Meni su najlepši snovi iscrtani na pesku :-)
PS
Na ljuljašci fali dečak;)
Sve lepo :-) :-)
Autor Aneta — 26 Jul 2015, 12:43
hvala :) p.s.slazem se za sliku... :)
Autor silky — 26 Jul 2015, 13:18